Vi ste ovde
Intervjui 

Božanski mozaik “Agape”

 Aleksandar Gajšek, diplomirani politikolog novinarstva i komunikologije, autor i voditelj emisije “Agape” koja se dvanaest godina emituje na televiziji Studio B, mislio je da će njegova emisija trajati samo sezonu ili dve, a onda je shvatio da u Srbiji postoji čitava galaksija božanstvenih ljudi koji itekako imaju šta da kažu. To što su govorili zapisao je u knjigama Agape antologija prvi, drugi i treći deo

Emisija Agape traje dvanaest godina, u prethodne tri godine izdali ste i knjige Agape antologija prvi, drugi i treći deo. Koji intervjui iz serijala Agape su na Vas ostavili najjači utisak?

– Bili smo vredni, izdavali smo po jednu knjigu godišnje. Agape antologije jedan i dva koncipirane su kao zbirke najznačajnijih intervjua, a Agape antologija tri ima podnaslov “religija u svetskoj književnosti”. Nastojimo da izdavačka delatnost bude živa i da kontinuirano traje. To mi stalno govori i ključni čovek serijala Agape, akademik Vladeta Jerotić, koji kaže: “Srbi kao i svi Sloveni imaju velike ideje, ali nemaju volju i strpljenje da ih ostvare, ili ako ih i ostvare, ne uspevaju da ih očuvaju, da traju. U Srbiji sve što traje tri ili pet godina treba pohvaliti i poželeti da opstane.” Tako da biće, nadam se, i četvrti i peti deo…
A koga izdvojiti? Koga izdvojiti, kada su tu Patrijarh Pavle, Emir Kusturica, Vladeta Jerotić, Dušan Kovačević, Matija Bećković, Raša Popov, Cane iz Partibrejkersa, Rambo Amadeus… Po duhovnom intenzitetu svakako je najzapaženiji bio razgovor sa Patrijarhom Pavlom. Svako ko je pričao sa njim bar tri minuta primetio je da je on bio čovek posebne energije, koji je isijavao Božiju svetlost. Najemotivniji bio je intervju sa Jelenom Genčić koja je imala božansku intuiciju, kada je posle prvog treninga sa petogodišnjim Novakom Đokovićem, rekla njegovim roditeljima: “Ovaj dečak, ako bude vođen programom koji imam za njega, u sedamnaestoj godini biće među prvih pet tenisera na svetu.” Ta rečenica naterala mi je suze na oči. Tu je i razgovor sa Aleksandrom Ninković Tašić o našem naučniku Mihajlu Pupinu, kada sam u jednom trenutku takođe pustio suzu, a kamera, na svu sreću, to nije zabeležila,” iskren je Aleksandar.

Postoji li još rečenica iz serijala Agape koje i danas pamtite?

– Kako da ne. Rad na knjigama pomogao mi je da se prisetim nekih rečenica koje sam davno čuo i zaboravio. Zato je knjiga neprevaziđena. Možete da stanete i razmislite i ponovo pročitate neke delove…
Bilo je mnogo mudrosti koje su moji sagovornici izrekli. Eto, na primer rečenica Emira Kusturice: “Smrt je neprovjerena glasina.” Koliko je tu dubine, koliko ta rečenica uliva nadu, podržava život, koliko stavlja smrt na nivo trača i tabloida…
Ja inače mislim da su svi ljudi verujući pa i oni koji kažu da Bog ne postoji, jer i oni veruju da Bog ne postoji. Mislim i da je besmisleno tražiti dokaze za Božje prisustvo. Ko počne iskreno da živi tim načinom života, unutrašnji glas mu kaže da Bog postoji. Bilo je i onih koji su tokom naše savremene istorije umeli da glasno izgovore: ” Ja znam da Bog postoji.” To su rekli na primer vladika Nikolaj Velimirović i jedan od najvećih psihologa svih vremena Karl Gustav Jung, koji je to dramatično izgovorio u intervjuu za BBC, što možete da pogledate na internetu.

Koliko je emisija Agape promenila Vaš lični život?

– Kada sam, zajedno sa akademikom Jerotićem, pravio prvi koncept emisije, pomislio sam da će trajati najviše sezonu, dve ili tri. Međutim, ne. Sada vidim da u Srbiji postoji čitava jedna galaksija božanstvenih ljudi. Neki su marginalizovani, neki ultra poznati, ali svako od njih itekako ima šta da kaže. Mislim da je moje najveće životno bogatstvo to što sam uspeo da ih upoznam i da deo njihovog znanja, putem medija, prenesem svima. Ja zapravo zamišljam Agape kao jedan božanski mozaik u koga je svaki čovek ugradio svoj dar, svoje srce, svoj um i svoj duh. Kako vreme prolazi taj mozaik počinje da dobija neki obris koji mi još uvek nije najjasniji, a voleo bih da se pretvori u ikonu Tajne večere koja je na naslovnim stranicama knjiga, zašto da ne.

Koliko odgovora, koje ste tražili, ste uspeli da pronađete u vašim emisijama?

– Kada sam 1996. godine otišao na Hilandar mislio sam da ću tamo pronaći mudrace koji će odmah da mi prospu sve odgovore i otkriju mi suštinu života. Međutim, porcije istine i radosti dobijaju se na kašičicu. Posle ovoliko vremena mogu da kažem da nema istina koje su fiksne. Život je jedna tajna misterija. Nama je dato samo da u mraku napipavamo istinu, i mi to radimo kroz doživljaj. Stalno potenciram taj doživljaj. To je kada osetite da “srce kuca, tu je”, kako kaže Cane iz Partibrejkersa ili kada, u čuvenom filmu Matriks, Morfeus postavlja pitanja Neu: “Je l’ osećaš da čitav život živiš a da nešto nije uredu? Simbolična su imena u tom filmu, Morfeus je Bog sna a Neo je novi čovek. Ja mislim da je Neo Isus Hristos, naš Spasitelj.
I dakle, u tom mraku, mi intuicijom osetimo da smo na pravom putu i taman pomislimo to je to znanje koje smo tražili, odjednom vidimo na desetine novih vrata koja čekaju da ih otvorimo.

Šta mislite o Sokratovim rečima: “Ja znam da ništa ne znam”, a bio je veoma obrazovan čovek u antičko doba?

– To se svaki dan potvrđuje kao velika istina. Takođe, što više znaš to si više nesrećan. Mi kroz istoriju civilizacije tek napipavamo vrh ledenog brega. Mnoge tajne su još neodgonetnute. Bio sam na premijeri nove predstave Dušana Kovačevića gde on upravo postavlja ta pitanja. Posle premijere nam je prišao i rekao: ” Ljudi mi još uvek ništa ne znamo. Koliko ne znamo o čoveku, toliko ne znamo ni o nama samima.”
Meni je cilj da probudim duhovnu i čitalačku znatiželju kod ljudi. Srce mi je bilo puno kada sam drugog januara na ulicama Beograda sreo gospodina koji radi u Gradskoj čistoći, koji je Rom, i rekao mi je: “Čast mi je bilo kada sam sreo profesora Vladetu Jerotića i rekao mu da ga obožavam, a on mi je, zamislite, odgovorio da se obožava samo Bog a ljudi mogu da se poštuju i vole. Eto kako je on mudar čovek. Gledao sam kada je sa profesorom Vladimirom Stojanovićem pričao o Dostojevskom. Toliko sam bio zadivljen da sam stigao do pred sam kraj Idiota, a slistio sam Braću Karamazove i Zločin i kaznu.”

Razgovor o Dostojevskom se nalazi u Agape antologiji tri koja ima podnaslov “religija u svetskoj književnosti”…

– Da. Tu je i Ep o Gilgamešu, Dante i njegova Božanstvena komedija, Šekspir, Tolstoj, Gogolj, Kafka, Tomas Man… Hteo sam da pitam stručnjake današnjice šta je to toliko veliko i neprolazno u njihovim delima. Odgovor sam dobio tek iščitavajući svih dvanaest intervjua. To što ih povezuje, najbolje je objašnjeno u jednom citatu Epa o Gilgamešu: ” Čemu čoveku večni život, večne želje njegove, ako nema promene.”
Poziv na promenu, to je potka tih velikana. Treba da se menjamo, da napredujemo… U čemu? U kulturi. Žao mi je što Emir Kusturica nije održao najavljeno predavanje “Bog je kultura, kultura je Bog.” Ja stvarno mislim da nam je Bog dao kulturu, a kultura je religija, filozofija i umetnost. Jedino kroz kulturu možemo da živimo plemenito i blagosloveno.

Više puta ste izjavili da se divite akademiku Vladeti Jerotiću. Zbog čega?

– On je oličenje sinteze uma, duha i srca. Uspeo je da izbegne zamku velikih intelektualaca koji hraneći um zapuste srce. Pravoslavlje na jedinstven način upućuje na to da paralelno sa umom moramo da razvijamo dobrotu “da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi”. Patrijarh Pavle je rekao: “Ako samo razvijamo um on se pretvara u zloću, a ako samo razvijamo srce ta emocija je slepa i pretvara se u glupost. ” Znači treba da postoji harmonija uma i srca.

Reč “Agape” znači univerzalnu hrišćansku ljubav. Šta je za Vas ljubav?

– Niko o tome nije lepše pisao i govorio nego apostol Pavle u Himni ljubavi. Agape je u hrišćanstvu božanska, bezuslovna, neutilitarna ljubav, koja ništa ne traži. Na spomeniku oca Radovana Bigovića uklesane su reči: “Onaj ko da nešto i očekuje nešto za uzvrat, ne dobija ništa. Onaj ko da nešto a ne očekuje ništa, dobija sve.”
Ako mogu da sumiram, moj životni moto je, a to želim i drugima, da volim i budem voljen. Sve druge naše želje, strasti, materijalna htenja su sapunica koja nestaje. Ako osećamo da smonevoljeni, mi ne volimo.

Kojim temama ćete se baviti u daljem radu?

– Sledi Značenje bajki sa Žarkom Trebješaninom, gde kroz psihoanalizu razmatramo koliko je bajka značajna u razvitku svakog od nas. Bajka nam kaže da oni koji imaju hrabrosti stignu do cilja. Tako je i u životu, ako se odvažimo i krenemo putem dobra, Bog nas pogura sa strane.
Zatim slede Božanstveni bezbožnici sa Sanjom Domazet, koja analizira biografije velikih umova, kako bi zaključila koliko su bili ateisti, a koliko su njihova dela bila božanska.
Snimam i autobiografiju Vladete Jerotića, koja će imati nekoliko nastavaka, i u kojoj ćemo temeljno da obradimo njegov život. Mislim da on to itekako zaslužuje.

Aleksandar Gajšek nam otkriva i da su njegovi koreni iz ovog dela Srbije. Njegova majka rođena je u porodici Savić u Lađevcima, gde je proveo dosta vremena u detinjstvu. Kako ističe, ponosan je na svoje kraljevačko poreklo. U Kraljevu je, na književnoj večeri koju je organizovala knjižara Prozor, predstavio knjige Agape antologija jedan, dva i tri i brojnim posetiocima podelio svoja bogata životna i radna saznanja.

Related posts