Vi ste ovde
Kultura 

Biblioteke u srednjem veku

U godini kada će u Kraljevu biti održana centralna proslava osam vekova od krunisanja prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog, i kada su mnoga kulturna dešavanja posvećena tom jubileju, Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani” u Kraljevu organizovala je predavanje o bibliotekarstvu u srednjem veku.

Predavač, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Aleksandra Vraneš istakla je da su prve biblioteke u srednjem veku bile u manastirima, na dvorovima i u kućama bogatih vlastelina.

“Knjige su bile veoma poštovane i čuvane. Bile su teško dostupne običnim ljudima i imale su auru nedostižnosti i posebne duhovnosti,” ističe profesorka Vraneš.

Ona naglašava da informacije o srednjevekovnim bibliotekama dobijamo posredno iz književnih dela i pravnih akata tog perioda.

“U manastirima i crkvama obavezno je bila prisutna Biblija i najmanje dvanaest liturgijskih knjiga koje su neophodne za vršenje službe. Razvijala se i književnost i nastajali su novi žanrovi. Pisala su se žitija (Žitije Svetog Simeona napisao je upravo Stefan Prvovenčani), zatim darovnice, pravila, zakonopravila, proza koja vodi ka putopisnoj prozi i poezija.”

Najznačajnija srpska biblioteka, i u tom periodu i danas, kako je saopšteno tokom ovog predavanja u Kraljevu, je biblioteka manastira Hilandar. Ona ima oko hiljadu srednjevekovnih rukopisa koji predstavljaju srž srpskog duhovnog nasleđa i prema rečima dr Aleksandre Vraneš, Nacionalna biblioteka Srbije nije kompletna ako je ne udružimo sa Hilandarskom bibliotekom. Ona pojašnjava da istorija bibliotekarstva u Srbiji nije celovita, da ima veoma malo arheoloških istraživanja koja bi doprinela rasvetljavanju te teme i da je njeno predavanje samo mali doprinos saznanju i razumevanju začetka bibliotekarstva u Srbiji.

Related posts