Vi ste ovde
Turizam 

“Kursulini dani” u Kraljevu

Manifestacija “Kursulini dani”, posvećena velikom srpskom megdandžiji i junaku Prvog srpskog ustanka, Jovanu Kursuli, ove godine biće održana u kraljevačkom selu Obrva od 25. do 27. avgusta.

“Manifestacija počinje u petak 25. avgusta u Domu kulture u Obrvi, gde će od 19 časova biti održan okrugli sto o Prvom srpskom ustanku, Jovanu Kursuli i crkvama brvnarama u ovom kraju,” ističe predsednik organizacionog odbora Sreten Simeunović.

I narednog dana posetioci će imati priliku da čuju priče i pesme o Jovanu Kursuli i ovom periodu srpske istorije. Neke od pesama biće izvedene uz gusle, a program će biti zaokružen koncertom pevača izvorne narodne muzike iz ovog kraja, Raše Pavlovića i Novice Negovanovića, na fudbalskom stadionu u Obrvi.

Pored kulturnog programa, i prve i druge večeri manifestacije, biće održan turnir u malom fudbalu. “Kursulini dani” biće završeni Hajdučkim višebojem koji počinje u nedelju 28. avgusta u 10 časova na stadionu u Obrvi. Takmičiće se šest ekipa iz Obrve i okolnih sela Cvetke, Miločaji, Lađevci, Katrga i Tavnik, a organizatori su za sve zainteresovane posetioce obezbedili besplatan autobuski prevoz u 9.30 minuta ispred Doma vojske u Kraljevu.

“Kursuline dane”, koji su u Kraljevu pokrenuti pre pet godina u selu Cvetke, gde je megdandžija živeo i gde je sahranjen, ove godine prvi put je podržala Turistička organizacija Kraljeva.

“Ova manifestacija godinama beleži porast broja posetilaca i mi smo je uvrstili u manifestacije koje imaju turistički značaj,” ističe direktorka Turističke organizacije Kraljeva Ana Mirosavljević.
Jovan Kursula, ranije Petrović, rođen je 1768. godine u selu Donjoj Gorevnici, kod Čačka. Jovanov otac Velimir umro je mlad pa se majka Magdalena (rodom iz Crne Gore, od Drobnjaka), preudala u selo Cvetke kod Kraljeva za udovca Ivana Topalovića. Jovanov očuh dečaku je omogućio bezbrižno detinjstvo u Cvetkama, gde i danas žive Kursulići koji se smatraju njegovim potomcima.

Prema legendi, Jovan Petrović se još kao dečak odlikovao hrabrošću, pa je u lovu, toljagom koju je nosio o ramenu, ubio vuka. Pored toga što je bio junačan bio je i ponosan, nikada nije trpeo poniženja i nepravdu, nije voleo da vlada i komanduje, pa je često dolazio u sukob sa turskim kabadahijama. Tako je, jedne noći, iz osvete ubio subašu Omera iz Miločaja, koji je ubio njegovu strinu Jelenu. I, to je bio kraj Jovanovom mirnom životu, jer tada beži u hajduke.

1805. godine učestvovao je u bojevima u Čačku i Karanovcu (današnjem Kraljevu), a kada nije bilo bojeva štitio je srpsko stanovništvo od napada turskih pljačkaša i nasilnika. Nije se plašio ni puške ni sablje i u boj je uvek išao na konju.

1810. godine u boju na Varvarinskom polju ubija poznatog turskog megdandžiju “Crnog Arapina”, koga su se srpski junaci plašili. Tada i dobija nadimak Kursula, jer je pre odlaska na megdan rekao Karađorđu: „ E, pa baš dobro, Gospodaru, ja ću ići, jer i ‘nako je mene Bog odredio da se kusuram s Turcima”. I po toj reči “kusuram”, sva vojska i sve srpske starešine prozovu ga „Kusurlija — Kursula”.

Umro je u svom selu Cvetke 1813. godine, deset dana nakon boja na Deligradu, od rana koje je u tom boju dobio. Sahranjen je u porti crkve u Cvetkama, gde mu je podignut spomenik koji se i danas tu nalazi.

 

 

Related posts