Kraljevčanin predstavnik mladih u Ujedinjenim Nacijama
Kraljevčanin Veljko Ristić, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ove godine predsedavaće Kriznim komitetom BIMUN-a, koji se petnaesti put održava u Beogradu. BIMUN je prestižna četvorodnevna internacionalna konferencija koja okuplja najbolje studente društvenih nauka iz celog sveta a organizuje je Udruženje Ujedinjenih nacija u Srbiji.
“Mladi ljudi se okupljaju u Beogradu. Bude oko tri stotine ljudi koji simuliraju koncept Ujedinjenih Nacija. Svake godine određuju se teme koje oni moraju da reše poštujući pravila diplomatskog kodeksa i procedure. Dolaze važne zvanice, ambasadori, predstavnici Ujedinjenih Nacija u Srbiji i drugi. Ove godine ja ću predsedavati Kriznim komitetom koji je najbolji i najteži jer podrazumeva da se sve menja u trenutku. Npr. prošle godine tema je bila situacija na Arabijskom poluostrvu, pa dok traje debata desi se da Iran ošteti saudijsku ambasadu i postavlja se pitanje šta sada da radite,” pojašnjava Veljko.
On ističe da kada je upisivao Fakultet političkih nauka želja mu je bila da radi u Ujedinjenim Nacijama a kada mu se ta želja ostvarila shvatio je da je to ipak “previše birokratizovana organizacija”.
“Volim dinamiku u svemu i volim da vidim plodove svog rada. Dok u Ujedinjenim Nacijama teoretišete o nečemu što treba da se uradi, društveno odgovorne kompanije to već rade u praksi. Recimo sedamnaest ciljeva održivog razvoja koje su postavile Ujedinjene Nacije, kompanija Telenor već pokušava da primeni u praksi. Meni nije bitno da li ću da radim za državu, organizaciju ili kompaniju dokle god radim nešto što može da donese dobro u bilo kom obliku,” poručuje Veljko.
A sve je počelo nakon zemljotresa koji je 2010. godine pogodio Kraljevo kada je Veljko želeo da pomogne svojim sugrađanima i postao volonter Crvenog Krsta. Predavao je deci u školama o istoriji Crvenog Krsta, o borbi protiv trgovine ljudima, vodio decu bez roditeljskog staranja na more, a onda je postao predsednik omladine Srbije na panelu mladih savetnika zaštitnika građana i bio uključen u izradu Zakona o borbi protiv nasilja nad decom.
U potrazi za novim znanjem i iskustvima, položio je testove za program razmene učenika i otišao u Ameriku gde se, kako ističe, uključivao u sve klubove koji su postojali u školi i koristio svaku priliku. Pitamo ga da li su mladi u Srbiji društveno aktivni kao i njihovi vršnjaci u Americi.
“Na žalost mislim da nisu. Mladi u Americi, kao i ostali građani, uključeni su u različite projekte, volontiraju i spremni su npr. da pomognu komšiji da pokosi travu. U Srbiji mladi su nezainteresovani za većinu stvari. Više razmišljaju o tome gde će da izađu, kako će da se provedu i ko će da ih vidi u gradu, umesto da razmišljaju o svojoj budućnosti i načinima kako da pomognu zajednici u kojoj žive i sebi.”
Veljko ističe i da se u Srbiji politika smatra nečim što je loše pa ljudi ne žele da budu povezani sa njom dok u Americi građani žele da se bave politikom i da znaju šta njihovi predstavnici rade u njihovo ime.
Za razliku od većine mladih u Srbiji Veljko je trenutno toliko društveno aktivan da jedva nalazi vreme da dođe u Kraljevo i poseti roditelje, sestru i brata. Majka Biljana i otac Novica uvek su podržavali njegov izbor, nisu uticali na to koji će fakultet da upiše i čime će da se bavi i bili su uz njega čak i onda kada im je bilo teško što sa samo šesnaest godina odlazi u Ameriku.
Veljko je i jedan od osnivača i bivši i novi predsednik Udruženja za studije Ujedinjenih Nacija na Fakultetu političkih nauka. Predsedavao je različitim konferencijama koje je u zemlji i regionu održavao OEBS i trenutno sa Anom Janošev predstavlja Srbiju na “Telenor forumu mladih”.
“Bili smo u Oslu. Tamo smo rešavali problem ostvarivanja prava radnika na svojim radnim mestima u zemljama u razvoju. Naš zadatak bio je da stvorimo mehanizam kako da pomognemo tim radnicima. Imali smo mogućnost i da prisustvujemo ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir.”
S obzirom da je već uključen u rešavanje važnih društvenih pitanja i pri kraju je studija Međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Veljka smo pitali i da li bi prihvatio neku političku funkciju u Kraljevu.
“Ukoliko bi mi to bilo ponuđeno bez uslova da uđem u neku stranku u čije ideale ne verujem, prihvatio bih, ali pod uslovom da budem nezavisan u svom poslu, da ne moram da promovišem ideju koju stranka plasira, već ono što ja smatram da je najbolje za grad i građane. Ne želim da budem ničija lutka. Međutim, malo je verovatno da će se to desiti,” smatra Veljko.
Njegovi planovi su da, kada završi studije na Fakultetu političkih nauka, nastavi da studira ekonomiju i menadžment u Francuskoj, jer pored engleskog govori i francuski jezik. Nakon toga planira da se vrati u Srbiju.
“Kao neko ko je živeo van Srbije, mislim da ukoliko imate posao i finansijska sredstva, ne postoji bolje mesto za život od Srbije, zbog ljudi, okruženja, hrane… Ne mogu da tvrdim da ću uspeti da nađem posao ovde, ali voleo bih,” ističe Veljko.
