Društvo Najčitanije 

Mladi Kraljevčanin obnavlja tradiciju sokolarstva u Raškom okrugu

Uril je mlad soko koji ovih meseci privlači pažnju mnogih Kraljevčana. Njegov vlasnik Perica Miletić prvi je sokolar ne samo u Kraljevu, već u celom Raškom okrugu. On trenutno Urila uči da leti i lovi uz pomoć opreme koja je, kao i ova ptica, veoma skupa.

Za razliku od drugih grabljivica, poput orla i jastreba, koji lete nisko i hvataju zečeve i lisice, soko leti visoko i lovi druge ptice. On voli ravne i prostrane terene, i gradski uslovi mu ne odgovaraju.

Treninzi sa Urilom zbog toga se odvijaju na fudbalskim terenima u Kraljevu a dok prolazi kroz grad, držeći se za kožnu rukavicu svog vlasnika, Uril na glavi ima kapicu koja mu pokriva oči, da mu druge ptice i gradska gužva ne bi odvlačile pažnju.

Soko je u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja zaštićena vrsta i bilo kakav pokušaj njegovog uzimanja iz prirode je strogo kažnjiv, pa je jedini način da legalno imate sokola da ga kupite u nekoj odgajivačnici.

“U Srbiji sokolove organizovano uništavaju ljudi koji imaju golubove, što se ne radi nigde u Evropi i svetu. Uništavaju im gnezda, kače na svoje golubove udice koje ih ubijaju,” ističe Perica i dodaje da trenutno u našoj zemlji ima aktivnih oko deset sokolara koji treniraju ove ptice. Najviše ih je u Vojvodini.

Zahvaljujući odgajivačnicama, sivi soko je u Srbiji spašen od izumiranja, jer pored nesavesnih golubara, velika pretnja opstanku sokolova, ne samo u našoj zemlji, već širom sveta, bili su pesticidi kojima ljudi prskaju njive i useve, tačnije njihov sastojak DDT zbog koga je mekšala ljuska jajeta i mladi sokolovi nisu mogli da se izlegu, a odgajivači primenjuju odavno razvijenu tehniku veštačke oplodnje.

Sivi soko, koji je prisutan u prirodi u Srbiji, izvanredan je lovac, odlikuje ga velika brzina poniranja koja dostiže i 400 km na sat. Uril, koji je kupljen u našoj najvećoj odgajivačnici u Srbiji u Senti, od Tibora Buze, pripada vrsti snežnog sokola, roditelji su mu iz Rusije i Emirata, a popularan je zbog svoje bele boje perja. Njegova cena na svetskom tržištu zbog toga se kreće od deset do dvadeset hiljada evra, dok se sivi soko može kupiti za nekoliko hiljada evra. Naročito pasionirani kupci snežnih sokolova su Arapi koji veoma vole tu pticu.

“Nameravam da naredne godine nabavim još sokolova i da kupim imanje van grada gde ću da napravim odgajivačnicu,” kaže Perica.

Ovaj mladi sokolar planira da formira klub ljubitelja ovih ptica i da nekoliko sokolova pokloni manastiru Studenica koji je imao vekovnu tradiciju uzgajanja sokolova. U vreme Turaka, to je ovaj manastir i sačuvalo od paljenja i rušenja, jer su manastirski sveštenici uzgajali sokolove za sultana.

Koreni sokolarstva potiču iz Azije, gde je tradicija lova sa pticama grabljivicama stara oko 4000 godina. Mongolski vojskovođa Džingis Kan je u vojsci imao hiljadu sokolara koji su na taj način hranili njegovu vojsku. U Srbiji sokolarstvo se razvija od 12. veka kada je to bio hobi i privilegija kraljevića, prinčeva i princeza. Ove ptice povezivane su sa Bogom i smatrane za uzvišena bića i Nemanjići su ih obožavali.

Zahvaljujući mladom Kraljevčaninu, tradicija sokolarstva u Raškom okrugu je sada na dobrom putu da bude obnovljenja.

Inače, soko se nalazi i na zvaničnom grbu grada Kraljeva, kao ptica koju su Nemanjići izuzetno poštovali, i u svojim kandžama drži natpis “Nama dobro a nikome zlo”.

Share

Povezani postovi