Vi ste ovde
Arheološko blago Najčitanije 

Čuvanje arheološkog blaga-izazovi

Arheološko kulturno nasleđe je najbrojnije nasleđe na teritoriji Srbije i istovremeno najmanje istraženo nasleđe. Podaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu, koji obuhvata 25 opština i četiri upravna okruga, pokazuju da u svakoj opštini postoji u proseku oko stotinu arheoloških lokaliteta i tek dvadeset do pedeset objekata graditeljskog nasleđa. Međutim, nemaju svi arheološki lokaliteti pravnu zaštitu. U Srbiji je trenutno zaštićeno 191 arheološko nalazište, 18 je među nepokretnim kulturnim dobrima od izuzetnog značaja a 25 od velikog značaja.

Arheologija je u Srbiji zapravo veoma mlada nauka. Prva arheološka iskopavanja vršena su u drugoj polovini devetnaestog veka i traju do danas. Pronađen je vredan materijal koji je produbio saznanja o životu na ovom prostoru, ali značaj arheologije za rekonstrukciju istorije još uvek nije dovoljno shvaćen.

“Dešavalo se da je građevinski materijal sa velikih lokaliteta korišćen za izgradnju kuća, posipanje puteva…Kada je Feliks Kanic obišao veliko rimsko utvrđenje Gradina na Jelici, neki zidovi su bili vidljivi i u visini od dva metra… Pedesetih godina dvadesetog veka taj kamen je masovno korišćen za nasipanje puteva i lokalitet je devastiran,” ističe Marija Aleksić Čevrljaković, stručni saradnik i arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.

Ona dodaje da je dvadeset prvi vek doneo još novih izazova u očuvanju arheološkog blaga, kao što su divlja iskopavanja i nelegalna trgovina arheološkim predmetima.

“Iskopavanje izvan konteksta negira istoriju, uništava je. Arheologija ima svoje metode, gde primarno nije bitan nalaz već kontekst tog nalaza. Na primer Gradina na Jelici ima jak sloj požara tako da je jasno da je utvrđenje nestalo u požaru i naselje je prestalo da postoji u sedmom veku,” objašnjava naša sagovornica i dodaje: “Sa druge strane, dektetoraši izvade predmet, metal, njima keramika nije interesantna, ali kopanjem unište čitav jedan arheološki sloj i mogućnost rekonstrukcije života na tom lokalitetu.”

I ne samo dektetoraši… Arheološke lokalitete uništavaju i investitori koji grade privredne ili poslovne objekte. Po Zakonu o kulturnim dobrima Republike Srbije oni su dužni da ukoliko, pri izvođenju radova, pronađu arheološke predmete, to prijave nadležnim institucijama, obustave radove i čak sopstvenim sredstvima plate arheološko istraživanje lokaliteta. Da bi izbegli tu obavezu, mnogi investitori, kako nezvanično saznajemo, uništavaju pronađene predmete bez prijave nadležnim institucijama, Zavodu za zaštitu spomenika kulture ili Narodnom muzeju, i nastavljaju radove. Tako je na primer usred arheološkog lokaliteta u Konarevu kod Kraljeva svojevremeno izgrađena OMV pumpa, što je devastiralo lokalitet koji se sada nalazi u postupku dobijanja pravne zaštite.

Kada lokalitet dobije pravnu zaštitu, odnosno status nepokretnog kulturnog dobra, njegova dalja zaštita je mnogo izvesnija. Primer za to je urbano jezgro grada Čačka koje se nalazi na mestu nekadašnjeg antičkog naselja, gde svi urbani radovi podrazumevaju zaštitna arheološka istraživanja. Na žalost, čak ni ta oblast nije bez problema, jer je malo profesionalnih arheologa i malo je novca za istraživanja, ističe naša sagovornica.

Ona pojašnjava da je Srbija potpisnica međunarodne Konvencije o zaštiti arheološkog nasleđa koja daje preporuku da se istraživanja, umesto iskopavanjem, vrše savremenim metodama koje se baziraju na elektro-magnetnim snimanjima. Tim metodama može da se vidi npr. osnova građevine i odnosi struktura, bez potrebe da se materijal iskopava i deponuje, budući da je nedostatak prostora za čuvanje arheološkog materijala još jedan od izazova sa kojim se ova nauka suočava.

Takođe, iskopani materijal ne završi uvek u pravim rukama. On se često ilegalno izvozi iz zemlje i prodaje inostranim kupcima, i prema rečima naše sagovornice, prodaje se čak i na pijacama i putem interneta. Trgovina arheološkim predmetima i umetninama treća je među najprofitabilnijim vrstama kriminala u svetu, a podaci Interpola govore da se godišnje, u inostranstvu, prodajom ovih predmeta zaradi više od deset miliona evra. Tu se otvara i pitanje koliko su policajci u Srbiji obučeni da prepoznaju ovakve predmete i njihovu vrednost kako bi sprečili pokušaje da se ilegalno izvoze i prodaju.

U Policijskoj upravi Kraljevo saznajemo da u prethodnih pet godina nije evidentiran nijedan slučaj nelegalnih iskopavanja i trgovine arheološkim predmetima. Na postavljena pitanja iz domena sankcionisanja ovih krivičnih dela dobili smo sledeći odgovor:

“Pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova u Kraljevu u zadnjih pet godina nisu prijavljeni slučajevi nelegalne trgovine arheološkim predmetima, kao ni divlja iskopavanja u cilju dolaska do arheoloških predmeta.

Krivičnim zakonikom Republike Srbije predviđeno je krivično delo neovlašćeno izvođenje arheoloških radova.

Prema odredbama ovog zakona, ko neovlašćeno vrši arheološka iskopavanja i istraživanja, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

Takođe, ako je ovo delo izvršeno na arheološkom nalazištu ili drugom nepokretnom kulturnom dobru, ili ako je tom prilikom devastirano arheološko nalazište ili nepokretno kulturno dobro, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Zakon propisuje istu kaznu i ako je prilikom izvođenja ovih radova korišćena oprema ili uređaj za otkrivanje arheoloških predmeta.”

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Related posts