Hipokinezija, bolest savremenog doba
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije hipokinezija, odnosno nedovoljna fizička aktivnost, proglašena je za faktor rizika. Ranije su takav status imali hipertenzija i gojaznost. Savremeni način života vezao je ljude za računare, mobilne telefone, tablete i televizore i oni sve manje vremena provode u kretanju. Naročito je zabrinjavajuće što takav način života usvajaju deca jer je fizička aktivnost neophodna za njihov pravilan rast i razvoj.
Ustanovljeno je da su zbog nedovoljnog kretanja, stopala kod dece sve veća i ravnija i sve češći su deformiteti kičmenog stuba kao i mišićna insuficijencija, odnosno slaba razvijenost mišića.
U 19. veku 95 % utrošene ljudske energije u proizvodnji na globalnom nivou bilo je iz mišića čoveka, dok je 5 % energije dolazilo iz drugih prirodnih resursa. 100 godina kasnije osnovni izvor energije u 95 % slučajeva je nafta, električna, atomska i sunčeva energija. Danas se energija čovekovih mišića koristi sa jedva 1%. Sa nekadašnjih 16 časova rada u toku dana, došlo se do 42 radna časa u toku nedelje, ili 8 radnih sati u toku dana, što je upola manje.
Da bi sve funkcije organizma bile u ravnoteži, potrebno je da čovek napravi 10.000-14.000 koraka dnevno.
Redovna i pravilno dozirana fizička aktivnost može i do 50 % da utiče na prevenciju pojave različitih obolenja. Na primer aerobne aktivnosti (hodanje, trčanje, vožnja bicikla) minimalno 3 puta nedeljno u trajanju od 30-60 minuta značajno utiču na metabolizam masti i na taj način sprečavaju pojavu koronarnih bolesti kao sto je arteroskleroza, smatraju stručnjaci.
Takođe fizička aktivnost uz dijetalnu ishranu može značajno da utiče na redukciju telesne mase. Neosporni su pozitivni efekti i na psihološkom planu. Kod osoba koje su uključene u program redovnih fizičkih aktivnosti evidentno je smanjenje anksioznosti i depresije što povoljno utiče na raspoloženje, životnu vedrinu i stabilnije psihološko stanje. U toku treninga dolazi do povećanog protoka krvi kroz sve delove tela, pa i kroz mozak. Zahvaljujući bržem i većem protoku krvi kroz mozak, dopremanje kiseonika, šećera i drugih materija je veće nego u mirovanju, što onemogućava štetne materije da se duže zadržavaju u mozgu i ispoljavaju štetno dejstvo na nervne ćelije.
Posebno je važno da u ovom zimskom periodu nađemo vremena za šetnje, zimske sportove ili odlazak u fitnes centre.
Značaj sporta za zdravlje ne samo pojedinaca već i društva u celini prepoznao je i grad Kraljevo koji svake godine izdvaja sve više novca iz budžeta za unapređenje sportskih aktivnosti. Za sufinansiranje programa sportskih udruženja i saveza u 2020. godini opredeljeno je 56 miliona dinara, a ranije je ta suma iznosila 37 miliona. Takođe, oko 40 miliona dinara opredeljeno je za pomoć sportskim klubovima, kojima grad pomaže i time što im ne naplaćuje zakup sportskih hala. Pažnja je posvećena i održavanju sportske infrastrukture, tako da je za izgradnju i održavanje teretana na otvorenom i trim staza u budžetu za narednu godinu opredeljeno 15 miliona dinara.
To sve uliva nadu da će Kraljevo uspeti da očuva sportski duh i epitet sportskog grada i da će to preneti i na mlade generacije.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Kraljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
