Kultura Najčitanije 

Kraljevačka biblioteka nekada i danas

Kraljevačka biblioteka “Stefan Prvovenčani” prigodnim svečanim programom obeležila je veliki jubilej, 155 godina od otvaranja prve čitaonice u tadašnjem Karanovcu, a današnjem Kraljevu. Prema dokumentima dostupnim u Državnom arhivu Srbije, čitaonica Karanovačka ustanovljena je 1868. godine, a na njenim temeljima ponikla je Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani” kao moderni kulturni i informacioni centar koji je tokom decenija uspešnog rada stekao status jednog od središta kulturnog života Kraljeva. 

Biblioteke za razliku od onoga što su nekada predstavljale danas su moderni informacioni centri u čijem fokusu nije samo knjiga već i mnogi drugi mediji. Javlja se mnoštvo fenomena povezanih sa čitalaštvom i naš zadatak je da ih proučimo kako bi išli u korak sa razvojnim trendovima u budućnosti i kako bi ih, putem naše mreže biblioteka, implementirali u lokalne sredine”, naglašava dr  Dragana Milunović, zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbije i rukovodilac sektora za bibliotečku i informacionu delatnost.

Suština našeg rada i postojanja je da, u eri digitalizacije, negujemo kulturu pisane reči, knjige i čitanja, čuvamo duhovnost, oplemenjujemo stvarnost i promovišemo prave vrednosti. Naša biblioteka svim generacijama nudi širok spektar aktivnosti, informacija, kreativnog promišljanja i izražavanja,” istakla je Jasna Marković, direktorka Narodne biblioteke “Stefan Prvovenčani”.

Pomoćnik gradonačelnika Kraljeva Miloš Milišić istakao je da ljubav Karanovčana, Rankovićevljanja, Kraljevčana prema čitanju i knjizi nikada nije usahla i da su baš ti čitaoci iznedrili mnoge važne pisce koji su potekli iz Kraljeva.

Pomenuću Gorana Petrovića, akademika Dejana Aleksića, Dragana Hamovića, Živorada Nedeljkovića, Gordanu Timotijević, Miloja Radovića i druge. U času kada moderne sprave mladim naraštajima ubijaju i um i dušu ima li potrebe da govorim o važnosti čitanja i knjige? Nema. I molim vas bibliotekare da i dalje prilježno kao i do sada radite na razvijanju ljubavi prema knjizi kod mladih, ali nisam siguran u ishod te borbe. Ipak, neka bude što biti ne može. Ne treba zaboraviti i savet koji je jednom dao Horhe Borhes – Birajte knjige kao što birate prijatelje i molbu Duška Radovića srpskim piscima- Opravite malo nismo još ni ovo pročitali”, kaže Milišić.

Dr Branka Dragosavac, diplomirani bibliotekar podseća da je biblioteka u Karanovcu ustanovljena 1868. godine zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca i da je prva novčana sredstva za rad dobila 1873. godine, a borba za osnivanje javne biblioteke trajala je nakon toga više od pola veka.

Kada govorimo o javnoj biblioteci, prvi pomeni biblioteke u Kraljevu datiraju iz 1909. godine kada je u dvadeset dva grada u Srbiji realizovana anketa o podršci osnivanju javnih biblioteka. Tu anketu pokrenuo je sam kralj Petar Prvi Karađorđević i tada su osnovane prve državno finansirane biblioteke u Srbiji. Drugi pomen osnivanja je iz 1919. godine kada upravnik Narodne biblioteke u Beogradu Jovan Tomić predlaže da se između 75 drugih gradova u Srbiji otvori javna biblioteka u Kraljevu. Međutim, kako država nije imala ni sredstava, ni snage za to, javna biblioteka u Kraljevu osnovana je tek 1945. godine, u tom ogromnom pokretu osnivanja biblioteka širom Srbije, i od tada je nezamenljiva na kulturnoj mapi Srbije,” pojašnjava dr Dragosavac.

Ona dodaje da je kraljevačka biblioteka danas prepoznatljiva po velikom broju stručnjaka iz oblasti bibliotekarstva, po brojnim eminentnim književnicima, po časopisu Povelja i jedinstvenoj književnoj manifestaciji Žički duhovni sabor.

Share

Povezani postovi