Pevačka grupa “Ribnica” čuva i promoviše srpsku narodnu tradiciju
Pesma i igra nemaju granice. One vekovima povezuju ljude ali i ističu i čuvaju njihove kulturne i nacionalne raznolikosti. Pored nekoliko poznatih kulturno umetničkih društava koje Kraljevo predstavljaju u inostranstvu, pravi biser srpskog narodnog stvaralaštva je pevačka grupa Ribnica koja postoji od 1970. godine.
Grupa pripada kategoriji starijih pevačkih grupa i neguje muško i žensko pevanje, tzv. “pevanje na bas”, karakteristično za šumadijski melos. O istorijatu grupe saznajemo od njenog umetničkog rukovodioca Ivana Kostića koji grupom rukovodi od 2012. godine.
“ 1970. godine osnovana je u Ribnici tzv. Domaća narodna radinost gde su žene heklale, plele i raspredale vunu a muškarci pevali. Tada je bilo preko trideset članova društva, a zatim se Kulturno umetničko društvo Ribnica razdvojilo na pevačku grupu i domaću radinost, koja se vremenom ugasila, dok pevačka grupa i dalje traje,” pojašnjava Ivan i dodaje da grupa trenutno ima petnaest članova koji se svake nedelje okupljaju u sali Kulturnog centra Ribnica gde uvežbavaju repertoar izvornih narodnih pesama.
Brojne nagrade krunisale su višedecenijski rad ove pevačke grupe a jedna od najdražih im je ovogodišnja, sa sabora u Goraždu, gde je muška pevačka grupa dobila Majstorsko pismo, nagradu za najbolju pevačku grupu od postanka sabora do danas, a ženska pevačka grupa je osvojila prvo mesto.
Upravo je sabor u Goraždu, pobratimskom gradu Kraljeva, mesto gde ova grupa vrlo rado ide i kako kažu ima poseban osećaj tokom nastupa. Tamo, prema rečima rukovodioca grupe, imaju odličnu saradnju sa pevačkom grupom “Sveti Đorđe” iz Novog Goražda.
“Oni su veliki borci za narodno stvaralaštvo ali pevaju na drugačiji način od nas jer pevaju “na glas”. Moj apel kao čoveka sa iskustvom, a mnogi dele moje mišljenje, je da naročito takmičarski deo manifestacije, moramo da podelimo u dve kategorije, pevanje “na glas” i pevanje “na bas”, jer teško je žirirati pesme na različite načine otpevane,” ističe Ivan i dodaje da je zadivljen time koliko Goraždani neguju srpsku narodnu pesmu.
“Svi koji su otišli, da li zbog nostalgije, mnogo više neguju narodno stvaralaštvo nego mi ovde a svakako imaju i znatno više finansija za to.
Ja mogu da napravim odličnu saradnju i sa Makedonijom i sa Slovenijom i Crnom Gorom ali ove godine je izdvojeno 250 000 dinara za putovanja pevačke grupe, što se brzo potroši i oko 300 000 za Smotru narodnog stvaralaštva koja je održana u septembru,” kaže Ivan i objašnjava da vrlo često da bi otputovali na takmičenje ili manifestaciju gde ih pozivaju sami izdvajaju novac.
Ivan je veliki zaljubljenik i borac za očuvanje srpskih narodnih pesama i smatra da je u odnosu na druge muzičke žanrove izvorna narodna pesma u Kraljevu i finansijski i programski zapostavljena. Godinama nastoji da to ispravi i nada se da će bar delimično u tome uspeti jer je zabrinut za budućnost srpskog tradicionalnog pevanja.
“Cilj nam je da tradicionalno pevanje prenesemo mladim ljudima, ali su oni nažalost uglavnom nezainteresovani za narodno stvaralaštvo. Moramo naći način kako da ih animiramo i prenesemo im znanje i ljubav prema narodnom stvaralaštvu,” kaže Ivan.
Svi koji vole srpske izvorne pesme pozvani su da se priključe ovoj pevačkoj grupi. U Kulturnom centru Ribnica mogu da se dodatno informišu o njenom radu i da svojim angažovanjem doprinesu očuvanju srpske narodne pesme i njenom predstavljanju u inostranstvu.
“Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Kraaljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”