Zaboravljeni kolekcionar i donator Joca Vujić
U okviru serije programa “Vodič kroz istorijske izvore” koje priređuje Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani” u Kraljevu, u ovoj biblioteci je održano zanimljivo istorijsko predavanje o pismima čuvenog srpskog vladara Miloša Obrenovića. Pisma o kojima se u javnosti do sada ništa nije znalo, otkrila je, i u svojoj knjizi predstavila, dr Tatjana Brzulović Stanisavljević.
“Ovo je moja prva knjiga proistekla iz doktorske disertacije i ne bi je bilo da nije postojao Joca Vujić,” ističe dr Tatjana Brzulović Stanisavljević.
A ko je bio Joca Vujić? Profesorka istorije iz Kraljeva Marta Mamula pojašnjava da je Joca Vujić bio kolekcionar i donator koga je Srbija neopravdano zaboravila. Rođen je u Senti 1863. godine, u bogatoj porodici. Školovao se u Beču i po povratku u Srbiju još više uvećao bogatstvo. Kupovao je umetnička dela i u svojoj kolekciji je imao oko četiri stotine slika, među kojima i slike Uroša Predića, Nadežde Petrović i Đure Jakšića, zatim oko dvadeset hiljada knjiga i tri hiljade različitih dokumenata značajnih za istoriju srpskog naroda. Svoju bogatu kolekciju želeo je da pokloni Novom Sadu, uz uslov da se tamo otvori muzej koji bi nosio njegovo ime. Kako nije uspeo da se dogovori sa tadašnjim novosadskim vlastima, svoju arhivsku zbirku zaveštao je 1932. godine Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu i ona je tu stajala potpuno zaboravljena sve do 2015. godine, kada je jedan njen deo pretočen u knjigu dr Tatjane Brzulović Stanisavljević.
“Ne želim da osuđujem rad Univerzitetske biblioteke. Usled redovnog posla nije bilo dovoljno ni ljudstva ni finansija da se obradi jedna takva zbirka. Arhivska zbirka Joce Vujića sadrži 2965 dokumenata i bila je smeštena u trinaest arhivskih kutija. Iako sam knjigoholičar, moram vam priznati da otvaranje tih arhivskih kutija, to uzbuđenje šta ćete tamo naći, koje dokumente, ne može da se meri ni sa jednom knjigom,” ističe dr Tatjana Brzulović Stanisavljević i pojašnjava da se posebno zainteresovala za deo zbirke koji obuhvata dokumenta i porodična pisma kneza Miloša Obrenovića. Kolekcionar Joca Vujić otkupio je od porodice kneževe ćerke Petrije 1071 dokument koji je pripadao Milošu Obrenoviću, i znajući kolika je njihova istorijska i kulturna vrednost, zajedno sa drugim dokumentima iz perioda 17. i 18. veka i srpsko-turskih i balkanskih ratova, zaveštao ih Univerzitetskoj biblioteci.
“Dokumenta su pisana na trinaest jezika i tri pisma. Ima dosta turcizama, ruskih reči… Skenirala sam ih i čitala uveličavajući pismo… Neka sam uspevala odmah da pročitam, a za neka mi je trebalo i po nekoliko meseci,” ističe autorka.
Zbirka porodičnih pisama Miloša Obrenovića obuhvata 131 pismo sa sinom Mihajlom, 38 sa ćerkom Petrijom i 10 sa ostalim članovima porodice.
“Kada biste prekrili potpis Miloša Obrenovića, nikada ne biste verovali da su pisma odraz osećanja jednog takvog vladara,” ističe dr Tatjana Brzulović Stanisavljević i dodaje da veruje da Miloš Obrenović nije bio potpuno nepismen, već je izabrao da se veruje da je nepismen.
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije prepoznalo je značaj zbirke Joce Vujića i 2014. godine proglasilo je kulturnim dobrom velikog značaja. Dr Tatjana Brzulović Stanisavljević pokrenula je inicijativu da bar jedna ulica u Beogradu ponese njegovo ime, ali ta inicijativa još uvek nije realizovana.
