Kraljevčani se oprostili od Nebojše Simovića, načelnika Raškog upravnog okruga

Tuga u srcu, duši i na licu… Suze koje same poteku na svaku duboko emotivnu, tešku i jedva izgovorenu reč, poneki jecaj, čuli su se i videli na licima mnogih Kraljevčana koji su došli danas na komemorativnu sednicu kako bi se oprostili i odali počast Nebojši Simoviću, voljenom ocu, dedi, suprugu, rođaku, prijatelju, saradniku, načelniku Raškog upravnog okruga i predsedniku Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kraljevu. 

“Ne želim da danas tugujemo već želim da slavimo sve tvoje godine života i tvoj primer. I kao što nikada nisi želeo da vidiš ljude u suzama već si težio da svi oko tebe budu srećni, dopusti nam da se setimo kako si i koliko dotakao naše živote, kako si jednu generaciju i jedan grad obogatio i kako si pritom ostao čist, dobar i častan,” rekla je potpredsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kraljevu i državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Maja Mačužić Puzić, ne uspevajući ipak da, kao i ostali govornici i većina prisutnih građana, sasvim savlada tugu.

“Zamislite kakva je to bila privilegija samo sedeti i ćutati u društvu tog i tolikog čoveka a kamoli biti njegov potpredsednik, drug i prijatelj. A Nebojša Simović Simke je prihvatao sve, voleo je ljude i vezivao ih za sebe. Bio je autoritet koga su svi cenili i poštovali, ali uz koga su se osećali vredno, sigurno i poštovano,” rekla je Maja, govoreći da je održala mnogo govora do sada ali da joj je ovaj najteži u životu.

Od Nebojše Simovića, u ime građana Kraljeva, oprostio se njegov politički saborac, gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić.

“Nebojša Simović je uvek bio tu za sve nas, za sve ljude, da nas primi, da sa nama razgovara, da pronađemo rešenje i tako ćemo ga svi pamtiti, kao dobrog čoveka otvorenog srca. Porodica ostaje sa velikim gubitkom, bez glave kuće, bez nekoga ko je bio i suprug i otac i deda, a Kraljevo ostaje bez velikog čoveka koji je razvijao naš grad,” poručio je Terzić.

Jelica Arizanović, dugogodišnja saradnica Nebojše Simovića u Raškom upravnom okrugu, na čijem čelu je bio od novembra 2014. godine, u ime kolektiva Raškog upravnog okruga, poslednji put se obratila Nebojši Simoviću sledećim rečima:

“Malo je ljudi poput Vas koji bi uspeli da sa malo reči mnogo kažu, da obeleže svoje ovozemaljsko postojanje, i vreme u kome su živeli i stvarali, na tako human, pravičan i dostojanstven način. Bila je velika čast i privilegija poznavati vas, sarađivati sa vama, slušati vaše savete. Pozivajući vaše prijatelje ovih dana poželeh da Vam citiram jednog od njih. Citiram: “Od Nebojše sam učio kako se živi i čuvaju tajne. Ostavio nas je bolji od nas. Mnogo sam ga voleo.” Svi smo vas voleli,” rekla je Jelica i dodala: 

“Gospodin polaganog hoda, blagog pogleda i blagih reči. Prvo ste nam bili prijatelj pa načelnik okruga. Cenili ste i uvažavali svakog čoveka koji vam se obratio za pomoć i pomogli uvek kako i koliko ste mogli. Mnogo puta ste bili umorni, pa i gladni, jer niste stigli da jedete na vreme, te da primite još nekog… Govorili ste: “Posle. Nisam gladan. Kasnije ću.” Na stotine porodica ste usrećili, promenili im ili olakšali živote, rešavajući njihove životne i finansijske probleme. Ne mali broj puta ste otvorili svoj novčanik i dali novac nekome kome je u tom trenutku bio potreban da bi kasnije trajnije rešavali njihove probleme… Tamo gde Vas sada ispraćamo neka vas anđeli čuvaju, divna dušo anđeoskog srca. Laka Vam bila ova naša kraljevačka zemlja. Amin i hvala.”

U ime Vlade Srbije od Nebojše Simovića oprostio se Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave.

“Ako je to neka uteha, porodicu Simović i sve nas bih podsetio na reči vladike žičkog Nikolaja Velimirovića: “Biti čovek to je više nego biti car.” Nebojša je bio veliki čovek i zbog toga zaslužuje da ga zauvek pamtimo. Ne treba nikada da ga zaboravimo jer je to najmanje što možemo da uradimo,” poručio je između ostalog Martinović.

Vrlo emotivne reči uputio je i Predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić.

“Govor mi je ostao na papiru. Probaću iz srca da kažem pa koliko izdržim. Želim pre svega da izrazim saučešće porodici Simović u ime predsednika naše stranke i u moje lično ime. Svakom ko ga je poznavao teško mu je, ne može danas da mu bude lako. Najteže je porodici, izgubili su svoj oslonac, izgubili su svoj ponos. Mi smo izgubili prijatelja koji je uvek imao vremena za nas i velika će praznina ostati iza Nebojše Simovića. Bio je temelj naše stranke, temelj okruga čitavog. Trajao je dugo tokom njegove političke karijere što znači da je vredeo. Neka mu Bog podari lep kutak tamo gde smešta one najveće koji dođu kod njega. Neka mu je večna slava.”

Uz citat Miloša Milišića da “ne umire onaj ko ostavi za sobom poroda”, a Nebojša Simović je ostavio troje dece i za sada petoro unučića, Kraljevčani su krenuli put Novog groblja, da mu i tamo upute poslednji pozdrav i želju da njegova duša pronađe mir u nekom lepom i svetlom mestu.