“Okamenjena šuma” atrakcija Mataruške Banje
Na uzvišenju iznad Mataruške Banje nalazi se „okamenjena šuma“, redak prirodan fenomen do koga se stiže laganom, prijatnom šetnjom šumskom stazom. Tu je, na prostoru oko tri kilometra, drvo starije od milion godina usled vulkanskih aktivnosti i dejstva silicijum dioksida, silifikovano i pretvoreno u opal.
„ U pitanju je jedna neogena šuma, fosilizovana zahvaljujući činjenici da je na ovim prostorima bilo dosta vulkanizma. Vode obogaćene silicijum dioksidom su dovele do toga da se vremenom stabla pretvore u opal, koji je najpre zamenio mikrošupljine u drvetu, a zatim i ostatak drveta,” pojasnio je svojevremeno Predrag Radović, kustos grupe za geologiju i biologiju u Narodnom muzeju u Kraljevu.
Lokalitet je zaštićeno prirodno dobro i važan arheološki lokalitet koji se intenzivno istražuje prethodnih deset godina. Utvrđeno je da je ovde postojao izrazito dug kontinuitet rudarenja opala i silifikovanog drveta, i da je “Okamenjena šuma”, poznata i kao “Lojanik”, bila nekadašnji centar proizvodnje i distribucije sirovina i artefakata za veći deo centralne Srbije.
Dosadašnjim istraživanjima dokazano je rudarenje opalnih sirovina u dugom vremenskom periodu, od ranih faza srednjeg paleolita – oko 300 000 godina starosti, do završnih faza eneolita (mlađeg kamenog doba koje traje od 4500 do 2500 godina pre nove ere).
Istraživanje nalazišta započeto je još 1990-tih godina, otkrivanjem silifikovanog drveta kao sirovine u arheološkim zbirkama Narodnog muzeja u Kraljevu. Muzej je potom pokrenuo i zahtev za izradu Studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije, što je predstavljalo osnov za realizaciju projekta istraživanja i zaštite ovog izuzetnog lokaliteta. Time je omogućeno da se utvrdi ne samo poreklo, već i cirkulacija kamenih sirovina od kojih su u ranoj praistoriji pravljene alatke. Reč je o multidisciplinarnom projektu, u koji je tokom ovih godina, bilo uključeno niz različitih institucija i stručnjaka, primenjujući najsavremenije metode istraživanja. Utvrđeni su načini na koji su prvi rudari eksploatisali opal, izdvojene su zone rudarenja, ali i zone u kojima su te sirovine oblikovane okresivanjem u različita oruđa.
U svetu postoji tek oko trideset ovakvih nalazišta, a u Evropi samo još pet: u Češkoj, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Ukrajini i Belgiji, i sva se nalaze i na geološkoj i na turističkoj mapi i lokalnoj sredini donose pozamašne prihode od turizma.
Da bi se i „okamenjena šuma“ adekvatno turistički promovisala i afirmisala potrebno je urediti pristupnu stazu, postaviti klupe, kante, table sa natpisima i slično, a jedna od prepreka su vlasnički odnosi i sukob privatne i državne svojine.
Posetiocima Mataruške Banje ova prirodna atrakcija je, uređena ili ne, nadohvat ruke i treba je posetiti i važan je potencijal za dalji razvoj ove banje koja je na putu vraćanja stare slave.
„Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Kraljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
