Veče sa Ršumom u Kraljevu
U organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ Kraljevo održano je književno veče sa jednim od najviđenijih i najčitanijih srpskih pesnika – Ljubivojem Ršumovićem. Program je vodio pesnik Miloš Milišić, a Svečana sala Gradske uprave bila je mala da primi sve poštovaoce Ršumovog lika i dela.
Ršumović je u prvom obraćanju govorio o inspiraciji, odnosno o iznenađenju duše, kako to naziva nemački pesnik Šiler, i da pisac ne mora da doživi sve ono o čemu piše, jer to nadahnuće dolazi odozgo.
„Vidim dosta mojih drugara, mladih ljudi. Ima neko vreme, ne zovem ih decom. Pročitao sam da veliki kineski filozof Konfučije nikada decu nije nazivao decom nego mladim ljudima, pa se i ja sad malo pravim važan“, rekao je Ršumović nastavljajući stihovima „Jer dete nije dete, igračka za strine i tete. Dete je dete, da ga volite i razumete…“
Ršumović je govorio i o tome kako je počeo da piše, o prvoj osvojenoj nagradi za pesmu u trećem razredu osnovne škole. Nagrada je došla iz Pionirskih novina za koje je radio Duško Radović. Mnogo godina kasnije pesnik je doznao da je Duško poslao uzdarje svim mladim ljudima koji su slali svoje radove u Pionirske novine. Bila je to grafitna olovka sa gumicom i pretplata na novine.
Veče je bilo ispresecano razgovorima i poznatim Ršumovim pesmama. I odrasli i „mladi ljudi“ u glas su recitovali poznate dečje pesme, a neke poput „Vuče, vuče, bubo lenja“ i „ Nema sveta, ni planete“ su čak i otpevali.
Dejan Aleksić, poznati kraljevački pisac, pročitao je svoju pesmu „Poeta i brci“ posvećenu Ršumoviću. Pesma se nalazi u knjizi „Ršumdani“ objavljenoj 2007. godine povodom pedesetogodišnjice Ljubivojevog rada. Aleksić je istakao da mu je veliko zadovoljstvo što je bio pozvan da da literalni doprinos tom divnom štivu.
Pred sam kraj programa, osim „Zdravice srpskom narodu“, publika je imala priliku da prvi put čuje pesmu „Šaka svetih minerala“ koju je Ršumović posvetio akademiku Matiji Baćkoviću.
I na kraju, Ršumov savet za razvijanje ljubavi prema knjizi:
„Ako hoćemo da nam deca zavole knjigu, da zavole čitanje, moramo ih od najranijeg detinjstva upoznati sa knjigom kao predmetom. Neka im knjiga bude igračka! A onda, da im čitamo pesme i priče, da ih naviknemo da slušaju i tako će oni sami poželeti da čitaju, da kupuju knjige, jer je to jedini način da se knjiga održi. Knjiga će, ja sam ubeđen, pobediti elektronska čuda.“
