Žička hrisovulja uručena pesniku Vladimiru Jagličiću
Prestižna pesnička nagrada Žička hrisovulja uručena je pesniku iz Kragujevca Vladimiru Jagličiću za poeziju ukorenjenu u svome jeziku i duhovnom pozivu. U skladu sa dvadeset osam godina dugom tradicijom, pesniku je nagrada uručena u manastiru Žiča na Preobraženje i time je završen Žički duhovni sabor, manifestacija koja je ove godine trajala četiri dana.
O pesničkom delu Vladimira Jagličića prethodnih dana, u okviru programa Žičkog duhovnog sabora, govorili su književni kritičari Aleksandar Laković, Vladimir Dimitrijević, Radivoje Mikić, Branko Zlatković, Mileta Aćimović Ivkov i drugi.
Na svečanosti povodom uručenja Žičke hrisovulje državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja dr Dragan Hamović ističe da Jagličić opisuje pojedinosti iz neposrednog okruženja, unutarnja kretanja i istorijska kretanja čiji je savremenik a njegova poezija je često suprotna onome što društvo nameće pesnicima i očekuje od njih.
“Ni pesnici nisu više ono što su bili, kao ni poezija. Danas je odviše socijalno inteligentnih i praktičnih pisaca stihova i stihoida koji tačno znaju dokle, šta i kako mogu da pomoću pisanja ostvare. Znaju u šta ne treba zalaziti, svesni poželjnih načina i odgovora kao i društvenih igara moći koje se odvijaju. U tako postavljenom mehanizmu, književna merila više ne igraju nikakvu ulogu ako se autori kreću mimo sistemskih koordinata,” ističe Hamović.
Dobitnik Žičke hrisovulje saopštio je da je uvek verovao da pesničko delo treba da pomogne našem narodu da opstane i fizički i duhovno. On neguje ljubav prema rodu i prema, kako kaže, “matičnom mleku jezika” i smatra da se za petnaest minuta može srušiti ono što je građeno vekovima a naš posao nije da rušimo već da gradimo.
“Sagraditi nešto vredno i novo, gotovo da je nemoguća stvar. U to, nemoguće, pokušao sam da ostvarim izvesni uvid. Na tom pogibeljnom, da se ne lažemo i samožrtvenom poslu, ostajao sam bez novaca, prijatelja, zdravlja, često ubog, ismejan i sam. Ali, ne jednom sam pomišljao- možda je sve vredelo ako me, barem na jedan jedini, maleni tren, zdomi i ukrovi nekakav hram. Sveti duhovni mir i okrepa je ono čemu se teži, u najtežim trenucima- koji nas ne mimoilaze. Kakva sreća da je taj hram Žiča!” rekao je Jagličić.
“Očekujem da ćemo naredne godine imati takođe zanimljiv program i da će veliki broj Kraljevčana ali i gostiju iz drugih gradova i opština doći u naš grad kako bi mogli da isprate programe u okviru Žičkog duhovnog sabora,” poručio je gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić.
Dvadeset osmi Žički duhovni sabor “Preobraženje” je završen ali jedan njegov program još uvek traje. Reč je o izložbi “Dakle, vi ste taj Uroš Predić” kojom je sabor otvoren a koju posetioci Narodnog muzeja u Kraljevu mogu videti narednih mesec i po dana. Autor ove izložbe, koja je posvećena velikom srpskom slikaru, je Olivera Skoko, kustos Narodnog muzeja u Zrenjaninu koji je jedini muzej u Srbiji koji čuva vredan legat Uroša Predića. Na izložbi su prikazani njegovi prvi crteži i najpoznatiji radovi, opisan je njegov život i prikazani su vredni predmeti koji su njemu pripadali. Nakon Zrenjanina i Beograda, Kraljevo je treći grad koji je ugostio ovu izložbu.
