Narodnom muzeju u Kraljevu potreban novi depo
Arheološka iskopavanja zbog izgradnje Moravskog koridora bila su obiman i zahtevan posao koji je morao da bude završen u kratkom roku. Sproveli su ih stručnjaci Arheološkog instituta u Beogradu i zahvaljujući tom obimnom poslu znatno je obogaćeno arheološko kulturno blago naše zemlje koje je sada u postupku naučne obrade i tek naredne godine će biti izloženo u muzejima i predstavljeno javnosti. Duž trase Moravskog koridora, na nekoliko lokacija o kojima smo pisali, pronađena je velika količina arheološkog materijala koji je nakon pranja i naučne obrade potrebno skladištiti i čuvati u depoima muzeja, jer najznačajniji artefakti postaće deo arheološke zbirke muzeja i biće proglašeni kulturnim dobrom. To je otvorilo pitanje imaju li muzeji dovoljno prostora za skladištenje?
U Narodnom muzeju u Kraljevu saznajemo da je muzejski depo pretrpan i prenapregnut i da nema dovoljno mesta za sav arheološki materijal koji je pronađen na neolitskom nalazištu Divlje polje u Ratini.
“Arheološki materijal iz Divljeg polja pere se i klasifikuje u specijalizovanoj balon sali u Drenovcu kod Paraćina. Prva kampanja tog materijala nam je predata. Stiglo je deset gajbica sa oko 1200 predmeta, a drugu kampanju koja je znatno veća i ima tonu, ili dve tone materijala, tek očekujemo,” ističe Tatjana Mihailović, muzejski savetnik i arheolog u Narodnom muzeju u Kraljevu.
Ona pojašnjava da je 2019. godine, zahvaljujući programu koji je sproveo Centralni institut za konzervaciju, muzejski depo racionalizovan do poslednjeg centimetra i razdvojena je prirodnjačka zbirka od arheološkog materijala. To bi, kako ističe, bilo dovoljno za redovan priliv stvari, da nije bilo ovog iskopavanja.
Neolitska nalazišta poput Divljeg polja u Ratini su po pravilu i najbogatija arheološkim materijalom. Lokalitet je prvi put istraživan osamdesetih godina prošlog veka kada se već planiralo i znalo da će tuda u budućnosti proći autoput. Sistematska iskopavanja vodio je najpre Tihomir Vučković, prvi arheolog Narodnog muzeja u Kraljevu, a kasnije Slobodan Vlaović. Završena su 1986. godine i tada u muzejsku zbirku ulazi obiman keramički materijal koji čini 40% zbirke. Istraživanje se nastavlja 2007. godine kada je rađena obilaznica, na trasi koja je kilometar ipo udaljena od jezgra lokaliteta, i tada su pronađene gotovo prazne sonde u kojima nije bilo neolitskog materijala već samo grupe materijala iz poznog mlađeg gvozdenog doba, iz perioda od prvog veka pre naše ere do prvog veka naše ere, što je najverovatnije period rane romanizacije koji je četiri hiljade godina mlađi od neolita. Tada je utvrđeno da je to periferija lokaliteta Divlje polje i da je njegovo jezgro upravo ušće Ibra u Zapadnu Moravu. Najnovije iztraživanje jezgra lokaliteta vršeno je od oktobra 2020. do jula 2021. godine, zbog izgradnje Moravskog koridora i bilo je desetostruko veće od prosečnog. Iskopavanja su vršena na terenu 200×30 metara, pod rukovodstvom profesora Slaviše Perića iz Arheološkog instituta u Brogradu, što je zahtevalo ogromnu ekipu i tehnička sredstva i pronađeno je nekoliko tona arheološkog materijala.
“To je ogroman priliv arheološkog materijala koji udvostručava arheološku zbirku Narodnog muzeja u Kraljevu. Pronađeno je više od tri stotine kamenih žrvnjeva koji sami po sebi zauzimaju dosta prostora, zatim dosta keramičkog materijala, figurina, kamenih alatki. Moći ćemo da restauriramo na desetine keramičkih posuda. Spajamo ono što može da se spoji, to dobija svoje kartone, brojeve a posle sledi proučavanje: gde je materijal pronađen, u kom kontekstu, šta je pronađeno na njemu itd.” pojašnjava Tatjana Mihailović.
Ona ističe da postoji ideja da Grad Kraljevo kupi mali plac pored Legata Olivere Čolović i da se tu napravi depo, što bi funkcionalno bilo dobro rešenje budući da Narodni muzej u Kraljevu već upravlja Legatom Olivere Čolović, ipak zvanična odluka još uvek nije doneta.
“Mi moramo da nađemo modus kako da čuvamo taj pronađeni materijal. Da se pronađe još neki lokalitet iz neolita ili bronzanog doba bili bismo u velikom problemu,” zaključuje naša sagovornica.
