JKP “Čistoća” Kraljevo prva na udaru pandemije
Pandemija korona virusa uticala je i na rad javnih preduzeća. U Kraljevu je na udaru najpre bilo Javno komunalno preduzeće “Čistoća” koje se na početku pandemije, u martu prošle godine, kada je na snazi bio policijski čas, odjednom suočilo sa potrebom da svakodnevno mora da odnosi tri puta veće količine smeća.
“Građani koji su zatvoreni u četiri zida počeli su da izbacuju mnoge stvari jer im je odjednom prostor u kome žive postao mali i odjednom su dobili dosta vremena da uređuju svoje kuće, stanove i dvorišta, pa su počeli da izbacuju stvari koje su čuvali deset, dvadeset i više godina. Taj prvi udar bio je gori za Čistoću nego za zdravstvene radnike i trajao je oko tri meseca,” ističe Ivica Bogojević, direktor JKP “Čistoća” Kraljevo i dodaje:
“Imali smo velikih problema da se organizujemo i rešimo količinu komunalnog i nekomunalnog otpada koji se našao na ulicama, pored sudova za odlaganje smeća, ali uspeli smo da se prilagodimo novonastaloj situaciji i da poboljšamo kvalitet usluge.”
I to nisu jedine štetne posledice pandemije. Poslovanje preduzeća bilo je otežano i jer su radnici počeli da oboljevaju i odlaze u karantin. I sada ima radnika koji su u karantinu ali manje nego ranije. Neki radnici još uvek nisu vakcinisani, a ima i onih koji su vakcinisani a ipak obolevaju. Prema rečima direktora, preduzeće je zbog povećanog obima posla, uspelo da dobije radnike na određeno vreme i time su ublaženi negativni efekti pandemije.
Problema je bilo i u zakazivanju termina za sahrane koji su se u nekim trenucima, zbog velikog broja preminulih, zakazivali za pet ili šest dana od smrti pokojnika.
Takođe, usled pandemije su cene energenata porasle na globalnom nivou pa se i to odrazilo na poslovanje preduzeća ali, kako saznajemo od direktora, ipak nije bitnije ugrozilo njegov rad. Preduzeće je stabilno, likvidno, i nema problema sa isplatom zarada.
U uslovima pandemije kraljevačka Čistoća uspela je da pokrene i pilot projekat selekcije staklenog otpada pa su na nekoliko lokacija u gradu postavljeni sudovi za odlaganje stakla.
“To je pilot projekat da vidimo kako građani prihvataju novine. Trebalo je vremena da građani počnu sami tu da odlažu staklo ali je to zaživelo i time štitimo životnu sredinu,” ističe Bogojević.
On pojašnjava da je selekcija otpada za preduzeće skup proces jer umesto jednog kamiona koji kupi sav otpad treba poslati jedan kamion za staklo, jedan za pet ambalažu itd. što uvećava troškove prevoza, a zarada od prodaje tih sakupljenih sirovina pokriva najviše dvadeset procenata troškova prevoza. U zemljama Evropske Unije uvećane troškove selekcije otpada plaćaju građani. Postoje i modeli gde građani koji imaju više članova u domaćinstvu i generišu više otpada plaćaju više, takođe postoji mogućnost da umesto građana te uvećane troškove plaća grad, ali sve su to novine koje tek treba razmotriti u narednom periodu.
Prema rečima direktora Bogojevića, planovi za sledeću godinu su svakako, uprkos pandemiji za koju ne znamo koliko će još trajati, nastavak poboljšanja kvaliteta sakupljanja i odlaganja komunalnog otpada i nastavak razvoja procesa selekcije otpada.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Kraljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
