Saradnja gradova i opština u slivu Zapadne Morave i Kolubare
Predstavnici dvadeset pet gradova i opština u slivu Zapadne Morave i Kolubare potpisali su u Kraljevu Protokol o saradnji u oblasti prevencije elementarnih nepogoda i otklanjanja njihovih posledica. Cilj je uređenje vodotokova, izgradnja sistema rane najave, razvoj jedinica civilne zaštite opšte namene, brza obnova nakon elementarnih nepogoda i slično.
Inicijativu za potpisivanje Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave, prvi je u ovom delu Balkana pokrenuo grad Kraljevo. Nakon toga, na predlog Valjeva, ista inicijativa pokrenuta je i za sliv Kolubare. Protokol je potpisan u prisustvu državnih sekretara u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, i u prisustvu načelnika Sektora za vanredne situacije, predstavnika Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Stalne konferencije gradova i opština Srbije.
” Lokalne samouprave ovim potpisima pokazale su da su svesne rizika kojima su izložene i obaveza koje moraju da urade kako bi unapredile bezbednost građana, njihovih života i imovine,” ističe direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević.
Predstavnik Programa Ujedinjenih nacija u Srbiji Žarko Petrović naglašava da međunarodna iskustva pokazuju da se četiri do sedam puta manje sredstava potroši na prevenciju nego na otklanjanje posledica elementarnih nepogoda. To je posebno značajno kada imamo u vidu da je, prema rečima Blagojevića, država Srbija samo za infrastrukturne radove na saniranju posledica poplava do sada uložila više od sto miliona evra i još nije sve obnovljeno.
Značaj potpisivanja ovakvog protokola istakli su i državni sekretari dva resorna ministarstva koji su prisustvovali sastanku u Kraljevu.
” Stojimo na raspolaganju da zajedno sa Vladom, jedinicama lokalne samouprave i drugim službama pomognemo da se inicijativa proširi na celu Srbiju i da građani i privrednici osete korist,” ističe državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak.
” Ni lokalne samouprave ni republika nemaju dovoljno novca da u potpunosti otklone sve rizike od elementarnih nepogoda u slivu Zapadne Morave i Kolubare. To je proces koji će trajati nekoliko godina, ali ono što možemo da uradimo jeste da pripremimo projektnu dokumentaciju i konkurišemo kod međunarodnih institucija, Svetske banke, IPA fondova i slično,” naglašava državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević.
Opštine i gradovi potpisnici Protokola u slivu Zapadne Morave su: Kraljevo, Vrnjačka 
Banja, Kruševac, Trstenik, Knić, Čačak, Užice, Arilje, Požega, Lučani, Kosjerić, Gornji Milanovac, Čajetina, Raška, Novi Pazar, Tutin i Ivanjica, a u slivu Kolubare: Valjevo, Lajkovac, Ljig, Lazarevac, Obrenovac, Mionica, Ub i Koceljeva.
Banja, Kruševac, Trstenik, Knić, Čačak, Užice, Arilje, Požega, Lučani, Kosjerić, Gornji Milanovac, Čajetina, Raška, Novi Pazar, Tutin i Ivanjica, a u slivu Kolubare: Valjevo, Lajkovac, Ljig, Lazarevac, Obrenovac, Mionica, Ub i Koceljeva.Njihova namera je da koordinisano rade na pripremi planskih dokumenata iz oblasti upravljanja rizicima i pripremi projekata kojim će konkurisati za sredstva domaćih i međunarodnih fondova. Takođe, ciljevi su izgradnja adekvatnog sistema rane najave i razvoj jedinica civilne zaštite opšte namene.
” Nadam se da će saradnja gradova i opština u slivu Zapadne Morave biti intenzivnija i da će rezultat te saradnje biti bolja prevencija i zaštita od poplava,” ističe gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić.
” Sve opštine i gradovi u slivu ove dve reke treba da pripreme adekvatne projekte kako bi konkurisali za novac, jer ako to uradi samo jedna opština susedne neće biti zaštićene,” smatra predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević.
Predsednik opštine Knić Zoran Đorđević podseća da Gružansko jezero kao akumulacija snabdeva pijaćom vodomo oko dvesta hiljada stanovnika centralne Srbije, ali istovremeno predstavlja bezbednosni rizik zbog mogućeg poplavnog talasa, zbog čega je prevencija veoma važna.
Potpisani protokol o međuopštinskoj saradnji usklađen je sa Sendaji okvirom za smanjenje rizika od katastrofa u periodu od 2015. do 2030. godine, kao i sa Nacionalnim programom upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda, Zakonom o vanrednim situacijama i Zakonom o lokalnoj samoupravi.
