UNS o kršenju kodeksa i urušavanju medijske etike
“Novinari ili politički protivnici“ tema je tribine koju su u Kraljevu održali članovi Udruženja novinara Srbije. Cilj tribine o novinarskoj etici je da novinari i građani iskažu svoje mišljenje o izveštavanju novinara kada su u pitanju aktuelne teme u Srbiji, takođe i da se ukaže na urušavanje etike u medijima.
Svedoci smo da se sve češće novinari etiketiraju kao opozicioni ili pozicioni, odnosno oni koji su naklonjeni vlasti. To bi značilo da više ne postoji objektivno novinarstvo i da novinari ne slede profesionalne i etičke principe kodeksa izveštavanja. Međutim, koliko su novinari kao pojedinci u mogućnosti da biraju i da se ogluše, na naredbu vlasnika medija u kome rade, jer su osnivači upravo oni zbog kojih postoje podele. Svaki novinar ima svoj lični stav isto kao i osnivač medija, i ukoliko smatra da vlasnik od njega traži nešto suprotno od onoga što se zove novinarska etika, on može odbiti da odradi svoj zadatak, ali šta bi time dobio? Potencijalno otpuštanje sa posla ili u najboljem slučaju opomenu.
„ Slika na lokalu je ista kao na republičkom nivou, postoje opozicioni i pozicioni mediji, koji će uvek biti u sukobu, iz prostog razloga. Dok ne bude dijaloga među pozicionim i opozicionim strankama, neće biti ni dijaloga među medijima. Na žalost, ne postoje nezavisni mediji i osnivač će uvek diktirati pravila i uređivačka politika će uvek biti takva kakva jeste,” istakao je Kosta Garić, sada već bivši, dugogodišnji urednik dopisništva RTS-a u Kraljevu.
Upravo to je jedan od razloga zašto je kršenje novinarskog kodeksa sve učestalije, a o tome svedoče i statistički podaci o kojima je govorio glavni i odgovorni urednik RTV KiM i član Suda časti UNS-a Goran Avramović.
„ Savet za štampu je u periodu od avgusta do decembra 2018.godine, identifikovao 3615 prekršaja novinarskog kodeksa, a najčešći prekršaji odnose se na kršenje pretpostavke nevinosti i komentara kao činjenica. Kada su u pitanju onlajn mediji, oni koji prednjače u broju podnetnih žalbi na njih, su Alo, Informer, Srpski Telegraf i Kurir, a njihov rad ima dodatnu specifičnu težnu, ako se uzme u obzir podatak da Kurir ima prodajni tiraž od 110 000 primeraka i da je njihov portal drugi najčitaniji u Srbiji.“
Direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, Miša Milosavljević, posebno je zabrinut kada je izveštavanje o kulturi u pitanju, kako na lokalnom tako i na državnom nivou. On ističe da je sve manje medija koji prate događaje koji se održavaju u popodnevnim satima, pa tako javnost ostaje uskraćena i biva neinformisana o kulturnim događajima. O tome se povela diskusija na tribini, a zaključak je da pojedini novinari moraju da rade dva posla kako bi prehranili porodice, a takođe ima i toga da uređivački tim određenog medija, takve događaje smatra nebitnim i to nas ponovo dovodi do toga da vlasnici i uređivačka politika diktiraju šta će javnost čuti i o čemu će biti informisana, iako je novinarska dužnost da novinar bude u službi javnosti i da je obaveštava o svim temama objektivno u skladu sa kodeksom.
Da podele postoje i da pojedine teme nemaju prostor u medijima, ili da se o njima znatno manje piše, dokaz je sadržaj novina i prilozi u dnevnicima. Svedoci smo da su naslovnice pune crne hronike, afera, skandala i naslova o rijaliti programima, jer na žalost, to je ono što prodaje tiraže. Novinarski posao se pretvara u čist komercijalni posao, gde najveću dobit imaju osnivači i vlasnici medija.
Od ugledne, visoko pozicionirane profesije, novinarstvo polako pada na niske lestvice, a novinari su sve siromašniji. Međutim, ovakav trenutni položaj novinara i medija uopšte, ne obeshrabruje mlade ljude da se školuju za novinare. Upravo taj novi talas mladih novinara, uliva nadu da će se možda oni u narednom periodu izboriti za bolja prava novinara i da će poboljšati kvalitet medija u Srbiji.
Autor: Emilija Pavić
