Privreda 

Spas u navodnjavanju

Realizacijom projekta za lokalno navodnjavanje u dolini Morave prinosi bi bili najmanje dvostruko uvećani, procenjuju stručnjaci. Poljoprivrednike iz centralne Srbije zbog toga raduje  najava da bi projekat navodnjavanja uz pomoć Fonda za razvoj “Abu Dabi” mogao da bude pokrenut već ovog meseca.

 

U Pomoravskom i Šumadijskom okrugu pod oranicama i baštama je više od 236.000 hektara. U posledniih 35 godina količine padavina su smanjene za 800 milimetara, suše su sve češće i poprimaju karakter elementarnih nepogoda, a samo se jedan odsto zemljišta navodnjava, ističu stručnjaci Sektora za poljoprivredu Regionalne privredne komore za Šumadiju i Pomoravlje i dodaju da Šumadijskom i Pomoravskom okrugu nedostaje godišnje oko 400 milimetara vodenog taloga. Zbog suše je u Pomoravskom okrugu proizvodnja kukuruza, koji je najzastupljenija žitarica, smanjena za čak 40 odsto, povrća za 65, krmnog bilja 31, šećerne repe i soje 20, suncokreta 14,6 odsto.

Najava ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislava Nedimovića da bi još ovog meseca u centralnoj Srbiji i Vojvodini mogla da počne realizacija projekta navodnjavanja, sredstvima iz Fonda za razvoj “Abu Dabi” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, odmah je obradovala poljoprivrednike Pomoravlja.

U Jagodini je, inače, zbog suše proizvodnja kukuruza niža za 46 odsto a povrća čak 75 odsto. U Rekovcu proizvodnja kukuruza niža je za 43, u Paraćinu i Svilajncu 40, u Ćupriji 37,  a Despotovcu 35 odsto. Stručanjci upozoravaju da, uz smanjenje količine padavina, situaciju još težom čine i visoke temperature vazduha, sve više tropskih dana leti i nedovoljne rezerve zimske vlage.

Navodnjavanjem bi se mnogo toga promenilo u povećanju plodnosti zemljišta, ishrani i zaštiti biljaka, a pored povećanja prinosa gajenih biljaka moglo bi se razmišljati i o postrnoj i naknadnoj setvi (dve žetve u godini), ocenjuju u Regionalnoj privrednoj komori. Napominju da, osim što je malo sistema za navodnjavanje, u Šumadiji i Pomoravlju je i veliki broj njih van upotrebe, i podsećaju da u narednih deset, petnaest godina, u tom delu Srbije treba obuhvatiti 187.590 hektara plodnog zemljišta u okviru vodenog područja “Morava”  i 54.000 hektara na vodno melioracionom području “Velika Morava”.

Stručanjci i poljoprivrednici  smatraju da je najznačajniji budući zahvat na vodovodnom području “Morava” upravo navodnjavanje oko 120.000 hektara moravsko-resavske doline (Žabare, Dragonjež, Rača, Batočina), i odvodnjavanje oko 2.000 hektara na teritoriji Vodoprivrednog preduzeća Ćuprija.

Izvor: www.b92.net

Share

Povezani postovi