”Mala priča o velikoj Žiči”
U godini kada Srpska pravoslavna crkva slavi osam vekova samostalnosti a manastir Žiča osam vekova postojanja, sestrinstvo manastira Žiča i knjižara “Prozor” u Kraljevu, uz blagoslov episkopa žičkog Justina, izdali su poemu za decu “Mala priča o velikoj Žiči”, književnika iz Kraljeva Miloja Radovića.
“Žiča živi život živoga života. Ja kao dete nisam mogao stalno da dođem do Žiče ali sam svakog jutra bio probuđen zvonima iz Žiče i ja sam razumeo u mojoj glavi da to Žiča dolazi po mene. Svako od nas vremenom je naučio nešto o Žiči, ali to je mnogo manje od onog što ona zna o nama”, kaže autor.
Vlasnica knjižare “Prozor” Zorica Janković ističe da je ova knjiga namenjena deci ali i svima onima čije je srce kao dečje, a sveštenik Ljubinko Kostić da nas podstiče na razmišljanje i govori nam da imamo privilegiju što živimo blizu Svete Žiče i stojimo pored prestola gde je stajao i Sveti Sava i mnogi vladari iz svetorodne dinastije Nemanjića.
“Žiča je ta koja je krunisala vladare, ustoličavala crkvene poglavare, širila prosvetu, imala i školu i bolnicu i gostoprimnicu. Odbijala i odolevala najezdama mnogih osvajača. Mnogo puta rušena i paljena i kako kaže pesnik “olovni krovovi u metke pretakani, crkvena zvona u mačeve prelivana”. Žiča je odolevala jer “ono što nebo sazida, to ljudi ne srušiše,” rekao je sveštenik Ljubinko.
Magistar književnosti Ana Gvozdenović pojašnjava da poema spaja lirsko i epsko u književnosti i nastaje u romantizmu. Začetnikom poeme se smatra veliki Bajron, a u Milojevoj poemi o Žiči ima mnogo romantizma i ponešto od onog starog načina pripovedanja za decu, gde naracija, odnosno priča ima glavnu ulogu.
“Mislim da se Miloje odlučio za poemu jer ona omogućava da bude fragmentarno građena i da se u priči o Žiči, dugoj osam stotina godina, izdvoje ključna mesta i deci približe u formi koja je njima prihvatljiva,” kaže Ana.
Poema za decu “Mala priča o velikoj Žiči” sastoji se iz sedam poglavlja, koliko je i vrata na manastiru Žiča. U uvodnom delu pisac piše da je Žiča postojala na nebu pre nego što je nastala na zemlji, zatim slede narativna poglavlja, a u zaključnom poglavlju Žiča otvara svoja osma vrata koja one koji je prihvate vode u svet koji je postojao pre nas i koji će postojati posle nas.